Pandemija, obaranje i vraćanje poreza, poskupljenje energenata i sirovina zbog probuđene svetske privrede ali uz uska grla u isporuci, sve to zajedno je inflaciju u Nemačkoj u novembru izguralo na međugodišnjih 5,2 odsto.
Poslednji put je inflacija u 12 meseci premašila brojku od pet pre skoro tri decenije, u septembru 1992. godine, saopštio je u ponedeljak nemački zavod za statistiku.
Maloprodajne cene su od novembra oktobar prošle godine porasle za 5,2 odsto, saopštio je u ponedeljak savezni zavod za statistiku u Vizbadenu na osnovu prvih procena.
U oktobru inflacija je godinu-na-godinu još bila na 4,5 odsto.
Prema prvim procenama, maloprodajne cene će pritom u novembru pasti za 0,2 odsto od prethodnog meseca.
Inflacija slabi kupovnu moć potrošača, pa su Nemci ponovo morali duboko da posegnu u džep da plate energente. Najviše su poskupeli struja, benzin, dizel i gas.
Energija za domaćinstvo poskupela je za 12 meseci za 22,1 odsto.
Inflaciju u Nemačkoj gura i vraćanje poerza na dodatu vrednost na uobičajenu stopu od 1. januara, ali taj efekat je prolazan i nestaće od Nove godine.
Naime, u drugom semestru 2020. vlada je oborila PDV u okviru paketa za podsticaj privredi i stanovništvu. Tako je u drugoj polovini 2020. sve u maloprodaji pojeftinilo, a posle 1. januara poskupelo.
Brisanjem efekta te mere oboriće i stopu inflacije.
Poskupljenju su doprineli i problemi privrede sa snabedavenjem i nestašicom repromaterijala, a cene gura i taksa na emisiju ugljen-dioksida uvedena početkom godine.
Evropska centralna banka, koja se stara o stabilnosti evra, razbuktalu inflaciju pripisuju pandemijskoj krizi i njenim posledicama, od pojeftinjenja nafte prošle i rasta cene ove godine, do uskih grla i nestašice sirovina i poluproizvoda koje takođe cene gura naviše.
Banka stoga procenjuje da će inflacija usporiti u dolazećoj godini.
